Ovo vam nisam rekla

Sitnice koje život čine

Da, Sve je počelo tako. Kako? Pa evo, sad ću da vam kažem. 

Miki i Pedja su neke tamo davne godine, doneli skalameriju zvanu kompjuter, sa sve dodacima, uključili, pritisnuli par dugmića i rekli - evo, sad tu možeš da pišeš, da se igraš, da komuniciraš s ljudima po četovima... Samo nemoj ni sa kim da se svadjaš. Hahaha, ne znam odakle im to :D 

Kad sam ja učila u školi o tim kompjuterima, to je postojalo samo u Saveznom zavodu za statistiku i to u veličini tri veće metalne kase (ako se iko još seća tih metalnih kasa). Možda iz filmova. 

A sad, eto ga predamnom, sa sve tastaturom i mišem koji ne sluša :D 

Mene mučili neki drugi problemi. Niti mi je do savladavanja novih znanja, niti do pisanja, niti do komunikacije po četovima... Ali, učitelji, mučitelji, ne odustaju. Naučili valjda od mame da budu uporni, te svaki čas svraćaju da vide šta sam sve savladala od te novotarije. 

Relativno brzo, uz njihovu veliku pomoć, upoznasmo se komp i ja, miš počeo da sluša, a ja našla i čet za komunikaciju. Beše to neki fenomenalni radio. Pozdravljaju te voditelji kad te vide na četu, muzika dobra, po želji slušalaca, komunikacija uglavnom fina... I eto novih prijatelja, novih tema za razgovor i preseljenje u neku novu dimenziju. Ne razmišljam više o zdravstvenim problemima, ni o nekim drugim. Radujem se novim ljudima. Daju razlog da se raduješ, to je to. 

I tad sam dobila prve poklone od prijatelja koje ne poznajem. Uvek se obradujem kad se toga setim. Neke voditelje još uvek slušam i uvek se obradujem kad ih čujem. 

I kako je ta tehnika napredovala,  udjem ja i na taj Fejsbuk. Naravno, Miki mi je odmah otvorio profil. Treba slušati decu, ipak su oni napredniji i pametniji. 

Pitala sam te mladje, iskusnije i naprednije za osnovne stvari u vezi prijateljstava i uopšte ponašanja na fejsu. Dobijala sam primedbe na razmišljanja te vrste - pa ljude iz ulice već poznaješ, pred tobom je ceo svet. Širi vidike. Širi prijateljstva. Naći ćeš nekog svog druga ili drugaricu koji su otišli u inostranstvo... Znači, samo pozitivna razmišljanja i stvarno, uglavnom pozitivna iskustva. Tu i tamo se pojavi neko ko te malo iznervira, ali njega se rešiš očas posla.

Negoslavin ručni rad

Upoznala sam mnoge novostečene prijatelje i nemam nikakvih primedbi, naprotiv. 

I sad moram da se pohvalim da sam i tu dobila neke poklone - Negoslava Stanojević isplela mi je dve divne kape i ostavila kod  Milice Djokić da preuzmem. Katarina Ostojić, obećala je da će mi napisati pravo pismo, što je i učinila, a u pismu poslala divne stvarčice kojima sam se jako obradovala. To što se već tradicionalno družim sa blogerkama je posebna radost i zadovoljstvo. 

Pismo od Katarine

Znam da ću vam kroz svoje pričice pomenuti sve svoje prijatelje i sve moje radosti koje sam doživela. To su naizgled sitnice, ali moj život je od tih radosnih sitnica sačinjen.