Ovo vam nisam rekla

Anegdota

Prolazim ovih dana kroz neki svoj vremeplov, i setih se... 

Pričalo se puno o tome koliko je moj otac bio lep čovek. K'o glumac, što bi rekla moja tetka. 

Bilo je i onih koji to nisu priznavali, iz samo sebi znanih razloga - ono, jeste lep, ali ne baš toliko. I ja sam već bila velika devojčica, čim sam ovo zapamtila, kad je jedna rodjaka, da bi potvrdila tu njegovu lepotu, upitala prisutne - Zašto je onda Dobrila ispala iz voza kad ga je videla? 

E, to je ta anegdota... Moju mamu su, iz jednog šumadijskog sela, poslali čuvenim Ćirom za Beograd jer se zadevojčila, a i doći će mladi, lepi Beogradjanin sa već otvorenom firmom za izvodjenje elektroinstalaterskih radova da je vidi, pa da kupi nešto lepo da se obuče, jel. Nije ona znala da se taj momak već zaputio u njeno selo, i baš kod nje, pa je vraćajući se vozom kući, kad je Ćira ulazio u stanicu, ugledala lepog momka, i nije mogla da sačeka da voz stane, ili joj se učinilo da je stao, uglavnom istrčala iz voza koji je bio još u pokretu. I naravno, polomila ruku. 

Ona to naravno nije priznala, kao nije ona istrčala iz voza zato što je njega videla. Uglavnom, priča ostala.