Dušanovački cvet
Moje viđenje druženja blogerki
Lep dan u Beogradu. Valjda je to vrlo značajno ako hoćeš da se lepo pripremiš za večernj provod. Skupljaš pozitivnu energiju za druženje sa ženama koje se, pored svojih osnovnih poslova, bave i pisanjem.
Dušanovac, deo grada koji bi po mom mišljenju sada već trebalo da izgleda kao Terazije. Nekad je tu bilo dosta sadržaja - bioskop, poslastičarnica, lep trg koji je bio idealan za odmor... Kažem, bilo, a sada nema. Ja sam kao dete tu dolazila u bioskop, mnogi će se začuditi ali to je stvarno bilo. Nekadašnja zgrada robnih kuća Beograd, sad ima neke nove stanare i poprilično prazno deluje. Samoposluga, trg na kome su tezge za prodaju svega i svačega, nema odmora.U neposrednoj blizini je i najlepša zgrada opštine Voždovac. Znači li to da opštinari preleću nekuda kada ne vide da je Dušanovac neuredjen, nepočišćen, da su klupe sakrivene tezgama na kojima se prodaje sve i svašta. I tako, od mog detinjstva, do sada, na Dušanovcu su samo srušeni neki objekti. Ništa ni novo ni lepo. Meni dragi Dušanovac deluje tužno.
I na tom Dušanovcu već prilično dugo postoji kafana Dušanovački cvet. Susret nasmejanih mladih i ne tako mladih dama zakazan. Srdačno dočekane od strane zaposlenih, a i same lepo raspoložene i nasmejane, stvorile su atmosferu veselog društva bez povoda. Što bi rekli, ničim izazvane a nasmejane, raspričane i lepo raspoložene.
Ponudjene su nam razne djakonije koje su naši džepovi mogli da podnesu i tako je uz puno priče i šale trajalo jedno lepo veče u Dušanovačkom cvetu.
Rešene da se ponovo sretnu i to opet baš tu, zbog prijatnog ambijenta i lepo pripremljene hrane, popričaše i ispred Dušanovačkog cveta jer im je lepo vreme to dozvoljavalo. A i ko bi se žurio, kad nam je bilo lepo.
 |
| Dušanovački plato - bez tezgi |
Нема коментара:
Постави коментар